Kolonoskopija kao prevencija
12. November 2024.
Ulcerozni kolitis – simptomi i lečenje
11. April 2025.Kronova bolest je nespecifično hronična upala koja zahvata bilo koji deo digestivnog sistema, ali najčešće zahvata ileum (donji deo tankog creva) i debelo crevo. Upala koja nastaje izaziva oštećenje i zadebljanje zida creva, stvaranje dubokih ranica (ulkusa) koje mogu dovesti do stvaranja apscesa i fistula. Zanimljivo je da Kronova bolest može zahvatiti "nasumične" delove digestivnog sistema, pri čemu neki delovi mogu biti pogođeni, dok su drugi u neposrednoj blizini, ali ostaju netaknuti.
Kronova bolest može se javiti u bilo kom uzrastu, ali najčešće pogađa osobe između 15. i 35. godine života. I muškarci i žene imaju podjednaku verovatnoću da obole. Kronova bolest je vrlo slična ulceroznom kolitisu, još jednoj hroničnoj inflamatornoj bolesti creva, te je kod oko 10% pacijenata teško razlikovati ove dve bolesti.
Karakteriše se upalom koja može proći kroz sve slojeve zida creva, uzrokujući bol, oštećenje tkiva, ožiljke i sužavanje crevnog lumena. Iako je uzrok Kronove bolesti još uvek nepoznat, smatra se da je kombinacija genetskih faktora, imunoloških poremećaja i faktora spoljnog okruženja ključna u razvoju bolesti.
Kako nastaje Kronova bolest?
Uzrok Kronove bolesti još uvek nije utvrđen. Mnoga istraživanja se bavilo sa ovom tematikom i do današnjeg dana postoje samo pretpostavke koji je uzrok ove bolesti, ali jedna od stvari koje se pretpostavljaju je da ovu bolest izaziva naglašen odgovor imunološkog sistema na određene antigene. Ovi antigeni mogu biti bakterijskog porekla ali i poticati iz samog organizma. Kod većine ljudi nisu štetni dok kod nekih predstavljaju okidač za nastanak Kronove bolesti.
Jedan deo faktora za razvoj Kronove bolesti predstavljaju i životno okruženje i stil života:
- pušenje,
- nepravilna ishrana (brza hrana)
- urbano okruženje i industrijska naselja (zagađen vazduh)
Koji su simptomi Kronove bolesti?
Kronova bolesti može biti blagog stanja ali može doći i do ozbiljnih komplikacija. Intenzitet takođe može varirati tokom vremena. Dešava se nekad da simptomi kronove bolesti se jave naglo i iznenada ali i u većini slučaja razvijaju se postepeno. Takođe može doći i do remisija, kada posle nekog perioda bez simptoma, jave se simptomi iznenada.
Simptomi Kronove bolesti najviše zavise od dela creve gde se razvila bolest, tako da simptomi koji se mogu javiti su sledeći:
- Dijareja (proliv)
- Osećaj nepotpunog pražnjenja creva
- Opstipacija (zatvor)
- Bolovi u stomaku (u gornjem delu stomaka) - nakon jela
- Grčevi u stomaku
- Krv u stolici
- Bol oko anusa
- Afte u ustima
- Smanjen apetit i gubitak težine
- Visoka telesna temperatura
- Umor
Osim problema u digestivnom traktu mogu se javiti simptomi koji nisu vezani za digestivni trakt kao što je bol ili crvenilo očiju, bol u zglobovima i crvena ispupčenja na koži.
U nekim slučajevima se bolest izražava i bez simptoma.
Dijagnoza Kronove bolesti
Kao i kod mnogih drugih bolesti, rano otkrivanje i precizno postavljanje dijagnoze od ključne su važnosti, jer omogućavaju pravovremeno započinjanje lečenja i sprečavanje mogućih komplikacija.
Postavljanje dijagnoze Kronove bolesti zahteva korišćenje kombinacije različitih dijagnostičkih metoda, jer ne postoji jedinstveni test koji može potvrditi ovu dijagnozu.
- Laboratorijska analiza krvi
- Urinokultura
- Koprokultura
- Kolonoskopija
- Biopsija creva
- CT skener
- Magnetna rezonanca (MR)
- Gastroskopija
Lečenje Kronove bolesti
Kronova bolest je bolest za koju još nije otkriven lek koji dovodi do potpunog izlečenja ali postoji oblici lečenja kojima se može dovesti do remisiji i da se taj period remisije održava što duže može, da bi se poboljšao kvalitet života.
Kronova bolest zahteva sveobuhvatan pristup lečenju koji uključuje lekove, prilagođenu ishranu i kontrolu nivoa stresa, a u nekim slučajevima može biti potrebno i hirurško lečenje.
Lekovi
Farmakološko lečenje Kronove bolesti uključuje kombinaciju ili samostalno korišćenje pet kategorija lekova lečenju Kronove bolesti. Koji konkretni lekovi će biti korišćeni zavisiće od lokalizacije bolesti u digestivnom sistemu i od samih simptoma koje se ispoljavaju:
- aminosalicilati (Sulfasalazin, Mesalazin)
- kortikosteroidi (Prednizolon, Metilprednizolon, Hidrokortizon)
- imunomodulatori i imunosupresivi (Ciklosporin, Azatioprin)
- biološka terapija (monoklonska antitela - Infliksimab, Adalimumab)
- antibiotici (u slučaju pojave apscesa ili infekcije)
Ishrana kod Kronove bolesti
Kronova bolest ne zahvata isti deo digestivnog trakta kod svakog pacijenta, zbog toga plan ishrane neće biti isti za svaku osobu sa Kronovom bolesti. Važno je da dijetni režim kod osoba sa Kronovom bolešću bude prilagođen njihovim potrebama. Preporučuje se:
- smanjen unos vlakana - jer se ona teško vare
- povećati unos folata,
- Povećati unos gvožđa (Fe)
- Povećati unos kalcijuma (Ca)
- Povećati unos vitamina B12 - često nedostaju ovim pacijentima zbog neuhranjenosti
- Ograničenje unosa masti - zbog nemogućnosti tela da ih razgradi i apsorbuje
- Ograničenje unosa mleka - dovodi do poremećaja u želucu, grčeva u stomaku i dijareje
- Povećati unos vode - Kronova bolest onemogućava pravilnu apsorpciju vode, postoji rizik od dehidratacije ako se ne unosi dovoljna količina
- Korišćenje suplementa vitamina i minerala - zbog otežane apsorpcije vitamina i minerala
Celokupna ishrana zavisi od onoga što vašem organizmu najviše odgovara, a to možete utvrditi praćenjem simptoma i njihovih reakcija na određenu hranu, uz konsultacije sa lekarom.
Hirurško lečenje
Ukoliko lekovi, i promena ishrane i načina života ne pomažu pacijentu sa Kronovom bolesti ili u slučaju dodatnih komplikacija, lekar može predložiti operaciju. Oko polovine pacijenata sa Kronovom bolešću biće potrebna barem jedna operacija, ali ni ona ne predstavlja trajno rešenje, jer je Kronova bolest hronično stanje koje će se ponovo manifestovati.
Tokom operacije, odstranjuje se deo digestivnog trakta koji je zahvaćen bolešću, a zatim se povežu njegove zdravi delovi. Ponekad je potrebno ukloniti čireve ili blokade u crevima, dok u drugim slučajevima može biti neophodno drenirati apsces ili zatvoriti fistulozne kanale.
Komplikacije Kronove bolesti
Kronova bolest može izazvati ozbiljne komplikacije, kao što su sužavanje creva (stenoza), stvaranje fistula između creva i drugih organa ili kože, kao i apscesi (gnojne kolekcije). Takođe, dugoročna upala može povećati rizik od razvoja raka debelog creva. S obzirom na to da Kronova bolest može imati ozbiljan uticaj na kvalitet života pacijenata.
Često postavljana pitanja i odgovori
-
Kada je potrebno posetiti lekara?
Poseta lekaru je obavezna ukoliko osećate promene u varenju koje traju neko duže vreme i javljaju se sledeći simptomi:
- Bol u stomaku koji ne prestaje
- Proliv koji traje duži period, nekoliko nedelja i ne reaguje na terapiju lekovima
- Krv u stolici
- Visoka temperatura koja traje par dana
- Gubitak težine bez nekog objašnjenja
-
Koliko je Kronova bolest ozbiljna?
Kronova bolest može se značajno razlikovati od pacijenta do pacijenta, a simptomi mogu biti blagi ili ozbiljni. U težim slučajevima, bolest može dovesti do komplikacija koje ugrožavaju život.
-
Da li Kronova bolest utiče na životni vek?
Ako se primenjuje odgovarajuća terapija, i ako se primene promene u ishrani i načinu života tada se životni vek osoba sa Kronovom bolešću ne skraćuje i živi se dugo i zadovoljno bez težih problema.
-
Trudnoća i Kronova bolest
Mnoge žene sa Kronovom bolešću mogu imati normalnu trudnoću i zdravu bebu, ali postoje određeni rizici. Zbog toga je važno obavestiti izabranog lekara o trudnoći ili planiranju trudnoće, kako bi se obezbedila odgovarajuća kontrola (praćenje, moguće prilagođavanje terapije i slično).
S obzirom na to da Kronova bolest ima faze aktivnosti i remisije, preporučuje se planirati trudnoću u periodu remisije, jer ako je bolest aktivna prilikom začeća, postoji velika verovatnoća da će ostati aktivna tokom cele trudnoće.
-
Može li Kronova bolest dovesti do raka debelog creva?
Kod većine pacijenata Kronova bolest se neće razviti u rak debelog creva, ali verovatnoća i rizik kod ovih pacijenata su svakako veći u odnosu na opštu populaciju. Zbog toga je važno redovno obavljati skrining za rak debelog creva, što uključuje redovne kolonoskopije.
-
Život sa Kronovom bolešću
Kronova bolest je hronična bolest koja zahteva stalnu pažnju i kontrolu. Iako nije izlečiva, pravilno lečenje i promene u životnom stilu mogu pomoći u smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života. Pacijentima se savetuje da vode zdrav život, izbegavaju stres, slede preporučenu dijetu, i uzimaju lekove kako bi kontrolisali upalu i sprečili pogoršanje bolesti. Redovne medicinske kontrole, kao i podrška od strane porodice i prijatelja, takođe su od velike pomoći u upravljanju ovom bolešću.
Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica ili vam je potrebna dodatna pojašnjenja u vezi sa Kronovom bolešću, slobodno nas kontaktirajte putem telefona +381 21 402 539 , email adrese info@sbparks.rs ili nas posetite na adresi Subotička 41, Novi Sad. Naš stručni tim, uključujući gastroenterologa Specijalne bolnice P.A.R.K.S. Novi Sad, biće Vam na raspolaganju da pruži sve potrebne informacije i podršku.
