Ileus – Zapetljaj creva
25. March 2024.
Benigni tumor dojke
25. March 2024.
Šta je hijatus hernija?
Jednjak normalno prolazi kroz prečagu – dijafragmu (poprečno postavljen mišić koji odvaja grudnu od trbušne duplje) i ulazi u želudac. Kada dođe do razmicanja otvora na dijafragmi kroz koji prolazi jednjak, želudac može da se potiskuje u grudnu duplju. Prolazak želuca u grudnu duplju dovodi do vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u jednjak. Sluznica jednjaka je osetljiva na kiselinu i tada se javljaju tegobe. Intenzitet tegoba će se vremenom pojačavati i pored primene lekova.
Kako posumnjati na ovo oboljenje i da li postoje sigurni znaci?
Tegobe pacijenata sa hijatus hernijom u početku su blage i obuhvataju osećaj nelagodnosti u trbuhu, nadutosti i pritiska u višim delovima trbuha, neodređenih bolova, pa sve do bola po tipu žarenja, lokalizovanog iza grudne kosti. Slične tegobe se javljaju i kod postojanja kamenčića u žučnoj kesi i kod oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva. Ponekad postoje i teškoće u disanju, osećaj ubrzanog rada srca ili njegovo preskakanje, što je posledica pritiska hernije tj. kile na organe grudnog koša. Pojava ovih tegoba uglavnom je u vezi sa promenom položaja tela. Horizontalni, odnosno ležeći položaj osoba za vreme odmora, nakon uzimanja hrane ili u toku spavanja, kašlja ili otežano pražnjenje stolice usled povećanja pritiska u trbuhu, takođe mogu izazvati gore nabrojane tegobe ili ih značajnije uvećati.
Napredovanjem bolesti i tegobe se povećavaju i manifestuju se osećajem gorušice, učestalim podrigivanjem, vraćanjem kiselog želudačnog sadržaja u jednjak pa sve do pojave vraćanja tj. regurgitacije hrane.
Podrigivanje je najčešća tegoba kod obolelih od hijatus hernije i naročito se javlja nakon konzumacije svežeg hleba, kajgane, a pogotovu gaziranih pića. Gorušica se ispoljava kao osećaj kiselo-gorkog ukusa u ždrelu praćen bolom iza grudne kosti, naročito nakon obilnog obroka. Dužina trajanja ove tegobe je različita, a uzimanje bikarbonata/soda bikarbona/ ili tečnosti u velikoj meri olakšava ili uklanja tegobe. Kada smo već kod ishrane, važno je napomenuti da su alkohol i cigarete faktori koji u velikoj meri indirektno i neprimetno pogoršavaju ovo oboljenje. Možda najsigurniji znak postojanja ovog oboljenja je simptom vezivanja pertle: prilikom pregibanja tela u pokušaju vezivanja pertle ima se osećaj vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u grudnu duplju, što je praćeno bolom po tipu pečenja iza grudne kosti ili čak osećajem trnjenja zuba.
Šta je to regurgitacija/vraćanje hrane, kako ćemo je prepoznati i da li je ona opasna?
Regurgitacija predstavlja vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak i usta i razlikuje se od povraćanja po odsutnosti muke, gađenja i napora. Prepoznaje se po tome što bolesnici nakon buđenja nalaze na jastuku manju količinu želudačnog sadržaja ili žuči. »Opasnost» leži u činjenici da pri povratku ovog sadržaja ka ustima on može da uđe u disajne puteve i izazove napad iritativnog kašlja sa eventualnim kasnijim razvojem upale pluća. Sve ove tegobe navešće pacijenta da se obrati lekaru koji će dalje sprovesti ispitivanje, a potom primeniti i terapiju u dva nivoa: lekovima ili operacijom.
Lečenje
Kod blažih i lakših oblika sprovodi se terapija lekovima i načinom ishrane. Važno je da bolesnici sa ovim tegobama imaju odgovarajući režim uzimanja hrane ali i da nakon obroka ne legnu, naročito ne ravno. Kada terapija lekovima i ishranom ne daje odgovarajući efekat potrebno je pristupiti operativnom lečenju.
Ranije su operacije hijatus hernije bile izvođene kroz grudni koš ili otvaranjem gornjeg srednjeg dela trbuha. Oba ova pristupa bila su praćena jakim postoperativnim bolovima, vezanošću za postelju (naročito kod pristupa kroz grudni koš), mogućnošću upale operativne rane a kod trbušnog pristupa i nastankom kile u ožiljku.
Napretkom tehnologije i uvođenjem laparoskopije, operativno lečenje hijatus hernije je za bolesnike znatno olakšano.
Šta je laparoskopija?
Specijalnom iglom se u trbušnu duplju ubacuje gas-ugljen dioksid, da bi se prednji trbušni zid odvojio od organa. Postavljaju se cevčice kroz trbušni zid, a kroz jednu se uvodi optika sa kamerom da bi se unutrašnjost trbuha mogla prikazati na TV ekranu. Kroz ostale cevčice se uvode instrumenti sa kojima hirurg izvodi operaciju. Unutrašnji deo operacije je identičan bez obzira na pristup (grudni, trbušni ili laparoskopski). Postoperativni bolovi su daleko manji i traju svega nekoliko dana. Rad creva posle operacije ne prestaje, te bolesnici uzimaju tečnost nakon nekoliko sati od operacije. Bolesnici isti dan ustaju iz postelje i veoma brzo se vraćaju svojim životnim i radnim obavezama. Nije zanemarljiv ni estetski efekat, jer ostaju samo mali (5-12mm) ožiljci na koži, a mišići se ne presecaju.
U cilju poboljšanja operativnog lečenja hijatus hernije se prilikom laparoskopske operacije danas postavlja i dvokomponentna mrežica, na postojeći defekt dijafragme i time dodatno ojača ovo mesto. Karakteristika ove nove mrežice je takva da jedna strana mrežice omogućava kontakt sa trbušnim organima, što do sada nije bio slučaj.
